PONEKAD ZABORAVIMO...

Ponekad zaboravimo da je dovoljno ovo što jesmo.

Da je dovoljno sve što imamo. Da je dovoljno sve ovo što stvaramo.

Da možemo, ako hoćemo.

I da ne moramo ništa.

Da je dovoljno što imamo slobodnu volju. I slobodu općenito.

Što imamo samo želju s kojom se možemo igrati. Ili je pretvoriti u cilj i krenuti ka njemu. No i sama želja je ponekad dovoljna.

Ponekad zaboravimo da je ovo što znamo dovoljno.

I da možemo znati više, ako želimo. No, dovoljno je.

Dovoljno je što ne moramo žuriti već možemo polako koračati kroz život.

Korak po korak. I dovoljno je brzo.

Dovoljno je što znamo živjeti sebe i svoje snove.

Dovoljno je što imamo drage ljude oko sebe. Što volimo i što smo voljeni.

Što je ljubav dio našeg života. Ona sopstvena i ona nama dragih ljudi.

Da je dovoljno što dišemo i postojimo.

Udahni. Izdahni. I dovoljno je.

Dovoljno je što smo dio nečeg većega. I manjega.

Dovoljno je šta smo dio današnjeg dana. I noći. Ovoga trenutka.

Ponekad zaboravimo da smo sami po sebi dovoljni. I da ne moramo ugađati drugima da bi bili viđeni. Da, dovoljno je da smo svoji.

A čiji da budemo, ako ne svoji?

Dovoljno je priznati sebi grešku.

I više je nego dovoljno oprostiti sebi, a i drugima - zbog sebe.

Ponekad je dovoljno pustiti sve.

Ponekad čak i potrebno. Samo treba sebi dozvoliti.

Dovoljno je na trenutak ostati sam. I uživati u samoći.

Dovoljno je biti svoj na svome sa sobom.

Da, dovoljno je da odvojim par minuta samo da bih te prisjetila...

Da, dovoljno je što postojiš.

Dovoljno je to što činiš.

Dovoljno je sve što znaš.

Dovoljno je to što jesi.

Dovoljno je biti dovoljan sebi.

Da, dovoljno je.

Ništa više. Ni manje.

Jednostavno, dovoljno je što živiš svoj život kako želiš.

Ne zaboravi...samo se ponekad prisjeti.

I dovoljno je.

Ursula

Your Personal Coach